basketballoon

NLB Liga 2010

2010-04-26T11:41:00.003+02:00

radost igre

2010-02-04T11:37:00.005+01:00

Veliki Partizan dobio prvaka Evrope
Čudo u 'Pioniru', pala i Barsa!

f16

2010-01-07T10:21:00.001+01:00

toni...bormio

2009-12-24T11:58:00.000+01:00

History class

2009-10-04T10:00:00.001+02:00

game twitt

partizan - lottomatica 84-76

2009-02-06T09:16:00.002+01:00

Player to watch

2007-10-19T09:58:00.001+02:00

Can they beat 1991 UNLV?

2007-06-26T14:06:00.000+02:00

1991.

First Round	Player	College
1. Charlotte	Larry Johnson	Nevada-Las Vegas
9. Atlanta (from LA Clippers)	Stacey Augmon	Nevada-Las Vegas
12. New York	Greg Anthony	Nevada-Las Vegas
29. Miami	George Ackles	Nevada-Las Vegas

2007. Florida Boys

dinasty?

2007-06-15T14:46:00.000+02:00

MVP

2007-05-16T11:32:00.000+02:00

EURO

Duncan is wildly underrated

2007-05-10T12:33:00.000+02:00

By Bill Simmons
Page 2

Editor's note: This column appears in the May 18 issue of ESPN The Magazine.

My father visited me last weekend for two reasons: He wanted to see his granddaughter, and he wanted to finalize his will in case he drops in a heap after David Stern says these words: "The third pick of the 2007 draft goes to ... the Boston Celtics." At one point during Dad's visit, I was discussing possible column topics for the issue you're currently reading. Tim Duncan's name came up.

"Would you read a column about how underrated Tim Duncan is?" I asked.

Dad made a face. He played with his hair. He seemed confused. "A whole column on Tim Duncan?"

"You wouldn't read it?" I continued.

"I don't think so. I'd see the headline, skim the first two paragraphs and flip to the next article."

"Seriously? He's the best player of the past 10 years!"

"Nahhhhhhh," Dad maintained. "Nobody wants to read about Tim Duncan. He's not that interesting."

Duncan's prowess has been a sore subject with my dad and me since the 1997 lottery, when our beloved Celtics had a 36% chance to land the No. 1 pick, and San Antonio plucked it away. Helplessly, we've watched him carry the Spurs to three titles, a number that could have been five if not for Derek Fisher's miracle shot in 2004 and Manu Ginobili's stupid foul of Dirk Nowitzki last season. No Celtics fan can assess Duncan's career for more than .21 seconds without remembering he could have been ours. With the franchise facing another make-or-break Ping-Pong moment on May 22, it's safe to say that not getting Duncan set the Celtics back 10 years.

But what did we really miss besides a slew of 58-win seasons and a few titles? Well, the chance to follow the most consistent superstar in recent NBA history, for starters. Duncan's averages from his first year (21.1 ppg, 11.9 rpg, 2.7 apg, 2.5 bpg, 55% shooting, 39.1 mpg) are nearly identical to those of his just completed 10th (20.0 ppg, 10.6 rpg, 3.4 apg, 2.4 bpg, 55% shooting, 34.1 mpg). His placid demeanor hasn't changed even a little; he looks exactly the same. His trademark 15-foot banker off the glass hasn't changed. Nearly 900 regular-season and playoff games have worn down his legs a little but not much, and he's made up for the erosion with an ever-expanding hoops IQ. If there's a major difference between the 1998 Duncan and the 2007 Duncan, it's his defense. He's gotten better and better as the years have passed, not just as a help defender but as an overall communicator.

Whenever I watch the Spurs in person, that's the first thing I notice: how well they talk on defense. It's a friendly, competitive chatter, like five buddies maintaining a running dialogue at a blackjack table as they try to figure out ways to bust the dealer. Duncan is the hub of it all, the oversize big brother who looks out for everyone else. During breaks in the action, you can always count on him to throw an arm around a teammate before dispensing advice or to wave everyone over for an impromptu pep talk. He's their defensive anchor, smartest player, emotional leader, crunch-time scorer and most competitive gamer, one of those rare superstars who simply can't be measured by statistics alone. Fifty years from now, some stat geek will crunch numbers from Duncan's era and come to the conclusion that Kevin Garnett was just as good. And he'll be wrong. No NBA team that featured a healthy Duncan would have missed the playoffs for three straight years. It's an impossibility.

Now ...

I'm not a fan of the whole overrated/underrated thing. With so many TV and radio shows, columnists, bloggers and educated sports fans around, it's nearly impossible for anything to be rated improperly anymore. Everyone is constantly searching for fresh topics to dissect, so could anything slip under the radar at this point? Think back to when Duncan entered the league: The web was still rounding into shape, sportswriters weren't screaming at each other on TV, radio hosts were confined to talking about their local teams and everyone read their local columnists. That's it. Ten years later, a hyperactive sports world means that, if anything, underrated players (like Ben Wallace, for instance) quickly become overrated because everyone spends so much time discussing how underrated they are. Well, I say Tim Duncan is underrated. You know what else? He's wildly underrated.

Assuming the Spurs win the 2007 title and Duncan captures his fourth Finals MVP award (both decent bets), his first professional decade will have concluded with four rings, two regular-season MVP awards and nine first-team All-NBA nods. His best teammates have been David Robinson (who turned 33 in Duncan's rookie year), Manu Ginobili (never a top-15 player) and Tony Parker (ditto). In fact, Duncan has never played for a dominant team; the Spurs have never had quite enough talent to roll through the league. Trapped at the top of the standings, they've been forced to rely on others' failed lottery picks, foreign rookies, journeymen and head cases with baggage. Zoom through San Antonio's past 10 rosters on basketball-reference.com some time. You'll be shocked. Tim Duncan has never played on a great basketball team. Not once.

So how can he remain underrated? For one thing, he's always had a little too much Pete Sampras in him. Even last month, when Joey Crawford tossed Duncan for laughing on the bench, everyone seemed most shocked that Duncan was the guy involved. It was like watching an AP history teacher flip out on an honors student who never speaks in class. Duncan certainly doesn't have Shaq's sense of humor, Kobe's singular intensity, KG's menacing demeanor, LeBron's jaw-dropping athleticism, Wade's knack for self-promotion, Nash's fan-friendly skills or even Dirk's fist pump. If there's a defining Duncan quality, it's the way he bulges his eyes in disbelief after every call that goes against him, a grating habit that was old about five years ago. The other "problem" has been his steadfast consistency. If you keep banging out great seasons with none standing out more than any other, who's going to notice?

There's a precedent for this: Once upon a time, Harrison Ford pumped out monster hits for 15 solid years before everyone suddenly noticed, "Wait a second, Harrison Ford is unquestionably the biggest movie star of his generation!" From 1977 to 1992, Ford starred in three Star Wars movies, three Indiana Jones movies, Blade Runner, Working Girl, Witness, Presumed Innocent and Patriot Games ... but it wasn't until he carried The Fugitive that everyone realized he was more bankable than Stallone, Reynolds, Eastwood, Cruise, Costner, Schwarzenegger and every other competitor from that time. As with Duncan, we didn't know much about Ford outside of his work. As with Duncan, there wasn't anything inherently interesting about him. But Ford always delivered the goods and, eventually, we appreciated him for it.

I think we'll say the same about Duncan someday. Over the past 10 years, he's been overshadowed by Kobe and Shaq, LeBron and Wade, Nash and Kidd, Nowitzki and KG, even C-Webb and Iverson ... and yet, Tim Duncan was better than all of them.

Just wait, he'll have his Fugitive moment. It's coming. Maybe even next month.

Bill Simmons is a columnist for Page 2 and ESPN The Magazine. His book "Now I Can Die In Peace" is available in paperback.

You’ll never do what Bird did

2007-04-11T10:41:00.000+02:00

I mean, have you even seen that game against the Atlanta Hawks when Larry was literally hitting shots all over the floor?! The bench of the opposing team was even cheering for him! There is nothing that you can do in life that will come even remotely close to that. Not even if you live to be 300 years old…

Ух ала сам омашио

2006-11-13T13:42:00.000+01:00

Првих 7 утакмица NYKnicks-a
@Mem W (predicted L)
@Atl L (predicted W)
Ind L (predicted W)
SAS L (predicted W)
@Den W (predicted L)
@Hou L (predicted L)
@SAS L (predicted L)

It's game time

2006-10-28T22:47:00.000+02:00

Kraj oktobra i početak novembra donose najzanimljivije: početak EL i NBA. U prvom kolu EL favoriti su odigrali po planu, a ništa novo ni za Partizan. Još jedan start porazom u utakmici koja se mogla dobiti. Ostaje pitanje koliko još sezona neki momci treba da odigraju u EL da im se ne bi ruke svezala a srce nestalo u grudima. Koliko još poraza u EL treba da pretrpi ovaj ili neki budući tim da bi samo na trenutak u glavama ljudi koji vode Partizan zaigrala misao o smeni Debelog šefa čiji projekti za ovu sezonu iz kola u kolo lagano devalviraju. Baš me interesuje ko će da kupi Tripa ili Luku Muku ako nastave sa briljantnim partijama poput ove protiv Rome ili one protiv Železnika. Pa Krstović barem u ovom trenutku i barem prema košarkaškim merilima vredi tri puta više od Tripa. No nije tako u menadžerskim planovima. I nije tako u planu Debelog šefa koji će i dalje kao da se nervira, da dobija tehničke greške u NLB ligi, da pominje budžete u EL, da tempira formu da osvoji još jednu titulu i da proda bar još dva igrača ove godine. Samo pitanje je da li će se to i ostvariti ove sezone. Možda se desi neko otrežnjenje u vidu titule za FMP jer on jedino organizaciono i igrački može da parira. CZ? Ona će i dalje da se uzda u sledeću sezonu i time će nastaviti da prikriva sopstvenu nesposobnost tj. uprave i trenera da stvore jak tim i da osvoje nešto konačno. No kako se to ni ove godine neće ostvariti ostaće primitivan i krajnje proziran ali oprobani scenario okrivljivanja svega i svačega a sve u cilju opravdavanja svojih neuspeha. I dokle će se vrteti sve u krug? Dokle god u vrhu (čitaj KSS) sede nesposobni ljudi spremni na mešetarnje i stvaranje incidentnih situacija poput prošlonedeljne sa Aleksandrovim. A izlaz? Pa izlaz je jedino početi od nule i dovesti sposobne ljude koji će stvoriti jaku ligu, dovesti je do ULEB-a, vratiti naše timove iz Jadranske lige i konačno početi da RADE. Da vrate našu košarku tamo gde je nekad bila. Da li ima ljudi sposobnih da to urade? Ko to zna, pa ovi mešetari su i jednog Boru Stankovića nasankali.
A u NBA predsezona je gotova. Veterani i zvezde su je odradili rutinski, a rukiji i igrači koji se bore za ugovore su se svojski trudili. Nekako najbolji utisak su ostavili EURaptorsi. Ne zbog broja pobeda već zbog rešenosti da ove sezone zaista nešto promene. A od rukija Adam Morrison i Marcus Williams su ostavili najjače utiske. No sve je to predsezona prave stvari tek dolaze.

Припреме

2006-09-19T08:04:00.000+02:00

Панатинаикос - Црвена Звезда 95:80

Пријатељске утакмице у припремном периоду обично немају интензитет и тензију али ова је заиста била опуштенција. Или бар начин на који је ПАО добио. Да није било ситног кошкања између Томашевића и Поповића заиста би се могло рећи лаганица и у приступу игри и у погледу коначног резултата. О поставкама игре заиста не треба трошити речи одмах се видело да је ПАО машинерија. Стартна петорка Дијамантидис, Хаџивретас, Бећировић, Дикудис и Томашевић је лагано и надиграла стартере Звезде (Милошевић, Томас, Гуровић, Драгићевић и Поповић) користећи зонски пресинг на неискусном плеју и пробијање јако и до самог краја™ играча кога је чувао Гуровић. Милошевић је после две изгубљене лопте закуцан на клупу© до краја меча а његова замена Стив је био на моменте добар а на моменте идентичан као и његов претходник. У наставку меча Звезда је покушавала да ухвати прикључак™ али кад год би пришла на мање од 10 поена разлике неко са дуге клупе™ ПАО би ушао и мини серијом ставио до знања ко је ко. На крају се стекао утисак да је ПАО одиграо таман колико му је требало и да је то било довољно за тих +15.
Робија© ове године има заиста јак™ тим и заиста би било чудо да се не пласирају на Фајнал 4. Делују страшно уиграно иако су довели неколико нових играча. Јавтокас, Шишкаускас, Папаниколау, Царцарис нису ни играли (заједно са новоангажованим Вујанићем који није ни био са тимом), Батист је играо само пар минута док није поткачио са леђа Чеду В.-а услед чега је закуцан на клупу© од стране Робије©. Тони Делк у стилу НБА звездице™ хип-хоп кулирање. Томашевић најнапаљнији и нажалост играчка класа за све играче Звезде, што се не може рећи за понашање (горепоменуто кошкање и пар размењених сочних псовки са Шакотом и Гуровићем). Спољни трио Дијамантидис, Хаџивретас, Бећировић убојит а Диајмантидис је својим потезима(у игри 1 на 1 леђима против свих спољних играча Звезде је излазио као победник, пар закуцавања и асистенција) вероватно одушевио стритболере™ на врелом асфалту Касторије. Дикудис школски, Алвертис искусно™ у нападу али никако у одбрани (услед чега је релативно смиреном Робији™ скочио притисак) а млади Шакота и Ксантопулос су материјал који ће Робија™ да бруси.
Са друге стране играчи Звезде су иако је у питању припремна утакмица показали пренизак ниво жеље за игром и надигравањем са ПАО-ом, што је релативно нормално за Гуровића али никако не може бити нормално за Милошевића, Мишановића... Гуровић и поред тога што му је четири, пет пута исклизнула лопта у покушају шута најбољи стрелац и најбољи играч звезде. Антић као и претходне сезоне. Радивојевић једини који је играо плеја једини покушао да разиграва Поповића који је на моменте био солидан. Драгићевић у серији почетком треће четвртине. Ковач се трудио. Стив топло-хладно исто као и Томас који се већ сада чини не тако нужна инвестиција. Мишановић неприметан а Александров и Стефанов нису били са тимом.
Остаје утисак да су највећи проблеми Звезде били плејмејкер, једнодимензионална игра у нападу(само блокови за Гурoвића), недовољно кориштење Поповића и слаба одбрана на спољним играчима ПАО-а док је најбољи у Звездиној игри период када је Гуровиће играо на позицији крилног центра. Иако је рано за било какве закључке чини се да ће Стефанов донети квалитет на плеју који ипак неће бити пресудан у пројекту званом Европска Звезда и да ће резултат и ове године бити КК Следећа Сезона™. ПАО је то вечерас и показао са 15% своје снаге.

Судар машинерија

2006-09-03T14:47:00.000+02:00

У ком је, чини се, захваљујући бољем управљчком алгоритму и адаптибилности на резервне делове, тријумфовала шпанска. Сјајна одбрана уз перфектан напад као и потребу да се докажу лидери из сенке је тотално изненадио и утерао у контраритам грчку машину. Играчи се нису дали препознати али и то није толико упечатљиво колико неинвентивност тренера који је пронашао лек за индивидуално много јаче одбрамбене играче. Но Пепу није пољак... И ту је био крај. На самом почетку. А ево и шта они кажу:
Шпанија
Грчка
Нама остаје да се питамо како смо од сличне машинерије дошли до ове садашње, поприлично расклимане и раштеловане, машине за примање удараца и одбијање позива као и како ћемо се носити са овом златном а и остале три машинерије из велике четворке која је формирана на овом првенству јер прва три тима су релативно млади и владаће сценом и наредних година. Плус за златне момци попут Рубиа тек долазе. Да ли ћемо имати знања и могућности да им се прикључимо до Турске и 2010?

Final is on the front door...

2006-09-02T07:16:00.000+02:00

...and you will be needing player like this

...

2006-09-01T20:07:00.000+02:00

"When US beat Greece with 66 points diferrence, Scoty Pipen just said: "Greece has to learn 66 more things about basketball". Well, Scoty, we've learned it, it's your time to learn 6 more."

Sensational Greek response

Pathetic USA response

СВАКА ЧАСТ ГРЦИ!

А и ови су ту негде...
[Panigyrismoi] and in Cyprus With [panigyrismoys] in Nicosia and in the other cities of Cyprus became acceptable the qualification of Greece in final [Moyntompasket]. The governmental representative [Christodoylos] [Pasiardis] with his statement expressed [sygcharitiria] the Cypriot Government in the National Team [Mpasket] of Greece. “I want on behalf of the Chairman of Democracy and government to greet this [thriambeytiki] current victory of national team of [kalathosfairas] Greece and to transmit in [proponiti] and the players National our hottest [sygcharitiria] and wishes for conquest of final trophy”, reported in the statement him the Cypriote governmental representative.

И на крају да ли се ко сећа рекламе Европо настави да тренираш првенство је сваке две године? Е па сад... Америко и Србијо настави да тренираш...

Rakočević-Miličić Eksperiment....

2006-08-26T16:59:00.000+02:00

.... na žalost neuspeo.
Pred početak takmičenja četvrtfinale se smatralo za uspeh. Na žalost nije dostignuto, tako da je ovo znači automatski neuspeh. No ne boli činjenica da smo negde između pozicija 9 i 16 koliko neuspeh da se uradi drugi deo, ne-rezultatski, na ovom prvenstvu. Podmladiti ekipu? Pa najmlađi ''član'' startne petorke je ujedno i jedini koji je ispod 25 godina a nekako mu se lepi etiketa i najteži za saradnju, čini mi se. No i pored toga on je jedini igrački zablistao i pokaza da se na njega mora računati ubuduće. Ne kao prvog igrača ali kao jednog od ''šrafova u mašineriji'' sigurno da. Ostale mlade nade su Lost in transition. Perović, Tripković, Ilić, Marinović, poneki blesak u malo minuta a ništa više od toga. Suviše malo u poređenju sa Bellineli-jem, Akyol-om, Elasoya-om. Suviše malo šanse i suviše malo prikazanog ali ipak dovoljno da se vidi da im na sledećih par takmičenja neće moći ni prići. Nažalost ako se želi rezultat na idućem EP, a samim tim i plasman na OI, moraće se napraviti korak nazad i ponovo zvati igrači koji ove godine nisu igrali, tu opet neće biti mesta za Tepića, Labovića, Pekovića.... I onda za par godina opet sve u krug, korak napred dva koraka nazad.
Za selektora samo jedna konstatacija: još uvek postavlja igru po principima 90-ih godina, ZASTARELO. Isto kao i KSS.
A sada nastavak uživanja u nekim tuđim mladim igračima. Nažalost.

Knicks prediction season 2006/07

2006-08-02T12:41:00.000+02:00

43-39, East playoff seed #7

TV Program za danas...

2006-07-18T14:20:00.001+02:00

European U20 championship
15:45 SIRBISTAN-LİTVANYA
iliti
14:45 CET
SCG - Litvania

NTV 42E
ili
http://tv4all.com/portal.htm

pa ko ima satelitsku ili broadband neka pogleda...

Pripreme...

2006-07-17T08:29:00.000+02:00

Prva pripremna otvorena utakmica zemlje koja više ne postoji je odigrana... I mora se reći da je bila više nego iznenađujuća. Prvo vizelno: novi kappa dresovi koji mora se reći zaista ne izgledaju loše, Darko Miličić sa 5+ kg čistih mišića pretežno u ramenom pojasu (Da li se neko seća Rebračine transformacije negde 1998?), nova startna petorka Avdalović, Rakočević, Jorović, Aškrabić, Miličić i odsustvo prve garniture italijanskih igrača (Basile, Marconato, Bulleri....). Mislili si Italijani da se poigraju sa nejakom selekcijom nestale zemlje... ali... Na terenu je postojao samo jedan tim. Da, Da TIM. SCG. Iznenađenja se nastavljaju. Jaka odbran koju je nastavio da forsira D.Š. je i bila očekivana ali ne na onom nivou i ine u onom intenzitetu viđenom sinoć. Bar ne u ovom periodu priprema. Iznenađenja su nastavljena u toku igre. Šakotini momci su odigrali izuzetno požrtvovano i mora se reći tečno za ovaj period. Igrali su svi i manje više svi dobili prelaznu ocenu. Miličić je bio go-to-guy i u odbrani i u napadu i ostaje žal zbog ne igranja Marconato-a pa da se zaista vidi njegov napredak. Mislim da ako ovako nastavi može da natera J.D.-a da požali što ga je trejdovao. Cantarska linija snažna. Organizacija igre tečna. Taktička iznenađenja sa Raičevićem na krilu uspela. Sve u svemu sjajan prvi nastup i dalje plavih. Čini se da i njihov cilj (četvrtfinale) nije daleko. No ne treba poleteti, pogotovo zbog činjeice da italijanski tim nije bio kompletan, već se držati plana i dogurati do četvrtfinala. Ako se napravi korak više to bi zaista bio izuzetan uspeh, možda i podvig za ovu selekciju.

P.S.
Ukoliko ste u prilici pratite RAISport Satellite narednih dana.
Read more...

Summertime...

2006-07-08T20:34:00.000+02:00

Isiah's pick #20

Check more

ŠAMPIONI

2006-06-21T13:20:00.000+02:00

PAR - CZV 15.06.2006. Finale Play off-a utakmica 2

2006-06-16T08:22:00.000+02:00

Nije vazno ko je kriv
NASILJE JE GLUPOST
la violenza è stupida
violence is stupid
la violencia es estúpida
la violence est stupide
Gewalttätigkeit ist dumm
η βία είναι ηλίθια
a violência é stupid
расправа тупоумн
våld är dumt

O kada cemo to shvatiti?

Moustache RULES

2006-06-01T12:32:00.000+02:00

...

Ko to sve piše?

2006-05-18T15:17:00.000+02:00

Naš eminentni web site:
Sedam klubova želi Stojakovića
Košarkaš Indijane Pedja Stojaković biće jedan od najintersantnijih igrača u narednom prelaznom roku.
Iako su čelnici Pejsersa izjavili da žele da zadrže krilnog igrača koji je za klub igrao tek nekoliko meseci, a pojedini mediji objavili da je Stojakovićeva cena oko 50 miliona dolara, B92 nezvanično saznaje da Stojakovića želi još 7 klubova.
Reprezentativca SCG žele praktično sve ekipe kojima je potrebna „trojka“ sa dobrom rukom. Za sada Pedju žele ekipe Čikaga,Njujorka,Toronta,Memfisa,Majamija i Denvera.
Iznos za ugovor od 5 ili 6 sezona biće daleko veći od 50 miliona dolara i mogao bi da iznosi preko 80 miliona dolara!
Stojaković kao igrač kome je istekao ugovor novi može da potpiše tek 1.jula, a do tada ostaje dilema u koji će klub bivši košarkaš Sakramenta i Indijane.

Pa zaista ko piše ove tekstove? Inicijala u potpisu nema ali u tekstu mnogo nagađanja a premalo činjenica. Sedam klubova... hm... lično mislim da ih je više ali ne mogu sebi da ga priušte, ali pitanje uz ovu rečenicu je koji su to nezvanični uzvori od kojih naš eminentni sajt dobija informacije? Po meni mnogo tačniji i obavešteniji a i da kažemo zvaničniji su sajtovi kojih ima dosta na web-u pa predlažem urednicima sportskog odeljka eminentnog sajta da se pozovu na te "zvaničnije" informacije. Ako ništa drugo tačnije se i ne vređaju istinske poznavaoce prilika u NBA. Pa da izanaliziramo ono što informisanom pojedincu koji prati NBA prvo pada u oko ili para uši:
1. "a pojedini mediji objavili da je Stojakovićeva cena oko 50 miliona dolara" 50 miliona ali na koliko sezona? Mislim da je broj godina na ugovoru podjednako važan kao i cifra $US.
2. "Iznos za ugovor od 5 ili 6 sezona biće daleko veći od 50 miliona dolara i mogao bi da iznosi preko 80 miliona dolara!" Pa širok dijapazon i ništa novo samo pitanje je koliko $US za koliko sezona je esenicjalno pitanje koje nam daje mogućnost da saznamo koliko je tu $US po sezoni a što nam daje mogućost da poredimo vrednost igrača.
3. "Za sada Pedju žele ekipe Čikaga,Njujorka,Toronta,Memfisa,Majamija i Denvera."
Pedja je čista "trojka" kao što kaže autor pa izanalizirajmo tu poziciju kao i to da li su timovi ispod salary cap-a da bi uopšte bili u mogućnosti da potpisuju slobodne agente
Čikago: SF: Deng, Nocioni SC: Ispod Mislim da je veza sa Čikagom izvedena samo zbog razvijene Srpske zajednice u Čikagu a da će se Paxon dlučiti za ovo što već ima pre nego da "odreši kesu" za Stojakovića
Njujork: SF: J.Rose, Q-Rich, D.Lee SC: Preko Peja sigurno nije LB-jev tip igrača a o SC i pretrpanosti na SF poziciji da se ne priča. Ne daje se 50 mil $US za rezervu (osim ako niste Zeke)
Toronto: SF: J.Graham, M.Peterson SC: Ispod E ovde još i ima šanse
Memfis: SF: S.Battier (local hero), M.Miller (kopija Peje), H.Warrick (izmedju 3 i 4) SC: Preko nema realne šanse
Miami: SF: A.Walker, J.Posey SC: debelo iznad SC blokira
Denver: SF: C.Anthony i to je dosta da se zna da Stojaković ne bi bio starter te tu neće ni otići
7 klub je valjda indijana.
Žalosno je samo što ovakve vesti objavljuje sajt koji je bio "nosioc" NBA lige u proteklim godinama. No ako ljudi ne gledaju na B92 ne znači da ne gledaju nigde. Molimo vas nemojte vređati naše poznavanje prilika. Ili se bar pozovite na realgm.com

Наша будућност ?!?

2006-05-09T15:06:00.000+02:00

Albert Schweitzer 2006

NBA zanimljivosti

2006-05-09T07:46:00.000+02:00

series breakdown

Easy as ABC?

Is this max for NJN?

I Novi Šampion je....

2006-05-01T16:18:00.000+02:00

CSKA

Mali osvrt na F4 započinjemo polufinalima i osvrtom na bivšeg šampiona koji je na način na koji je završio prošlogodišnji F4 počeo i ovaj tj. samleo je TAU u prvom poluvremenu. Dugo polufinale mnogo neizvesnije ali CSKA jači za Papaloukasa i čini se iskusnijeg E.Mesinu na klupi, od Barcelone. Finale neizvesno do kraja za razliku od predhodne dve godine koje je obeležila dominacija Makabija. Pošetak furiozan za Makabi a CSKA bez koša u 3,5 minuta (slično kao u polufinalu kada su čak 5 minuta bil ibez koša iz igre) ali onda ulazi sjajni grk za finala i polako kao i protiv Barce okreće vodu na rusku vodenicu. Makabi i dalje drži priključak manje više do kraja ali čini se d aoni nisu tim za neizvesne završnice tj. da motivacija P.Gershona i jeste najjači deo ovog tima u odlučujućim utakmicama.
Još samo osvrt na našu reprezentativnu košarku (pošto od klupske već 8 godina i polufinala Partizana '98 ionako nema ništa): Od 2003 i MVP titule Bodiroge nema naših igrača u vodećim ulogama na F4 što se ekako i poklapa sa poslednjim uspesima naše reprezentacije i Svetskom titulom u Indianapolisu. Pre toga kolona MVP je bila filovana našim igračima kao krem u starinskim tortama. To samo govori da su svi uspesi naše reprezentacije bazirani na igračima koji su produkti SFRJ košarke a koji su bili i nosioci igre u svojim klubovima u evropi. Takvog igrača (da samo jednog) mi sada nemamo a najbliži tom statusu je B.Popović koji je pokazao kako se igra u finalu ULEB cup-a ove godine kada je posle 4 meseca posle povrede odigrao prvu utakmicu i to majstorski. O NBA 'zvezdama' ne vredi pričati jer su se pokazali prošle godine, i ako se ne budu ugledali na D.Nowitzkog i njegove igre bojim se da nam sleduje otrežnjenje u velikom stilu već u Japanu.
statistika
istorija

Припрема за нешто јаче....

2006-04-25T14:33:00.000+02:00

ШАМПИОНИ

илити

С.Пешић: Има неко јаћи...

Who needs ABA (GYL)?

2006-04-21T18:36:00.000+02:00

Serbia? I don't think so!

PARTIZAN - HEMOFARM
vs
C.ZVEZDA - FMP or VOJVODINA

Finala počinju....

2006-04-20T19:27:00.000+02:00

NBA Playoff
GYL Rasplet počinje

Playoff slika

2006-04-17T08:19:00.000+02:00

Poznato svih 16.
Trenutni matchup

Razaranje

2006-04-14T13:10:00.000+02:00

Imao sam priliku da vidim derbi dana DAL-PHX. Samo jedna reč. RAZARANJE.
A šta reći za ORL, kakav finiš sezone.
@recenzenti: Seti se mog maila posle trade-a ORL->-DET

Četverac za valcer na Vltavi

2006-04-13T22:43:00.000+02:00

Sada kada su poznati učensnici EL praškog proleća statistika i analitičari će reći gde su poraženi pogrešili treba pogledati na učesnike završnice ovogodišnje EL i iz drugog ugla. A taj ugao je negde na kraju 80-ih i početku 90-ih u vremenu kada je košarka cvetala u presušenoj zemlji. Kada se malo bolje pogleda i dalje evropom vladaju, mada na drugačiji način, Jugoplastika, POP 84 i stari Partizan. Treneri dva tima sa vaučerima za prag su momci koj isu nadopunjavali sebe u Jugoplastici, treći tim je fondacija onoga što je utemeljio trener Vojvodine iz tog doba, jedino je četvrti tim van ove dimenzije. Učenik je nadigrao učitelja, Duško Božu. Najmlađi na klupi je nadigrao kao i na terenu '89-te u finalu plej ofa, tada najače lige u evropi koja ne bledu senku nego prozirni zrak ima danas u pokušaju da se vrate dani stare slave, Velimir Želimira. DA DA. To su ti moćni timovi. Osvrnimo se kratko Jugoplastika: Ivanović, Savić (Barselona trener i team manager tj sportski direktor), Perasović(TAU) vs Obradović (Partizan) u ovim završnim trenutcima, no tu su još i Saša Đorđević koji za malo nije napravio čudo za tri utakmice na klupi AJ. Interesantno je da ako se pogleda iz ovog ugla to je nekih 12,5% mozgova EL. NA prvi pogled šta je desetak procenata, ali da li je malo 12,5% košarkaškog uma Evrope? Još je interesantnije kako su ti ex-košarkaši za kratko vreme zamenili loptu tablom za crtanje i sa kolikim uspehom . No to samo govori o jačini njihovih karaktera i inteligenciji. O tome kako put do uspeha krči znanje a ne veze, vezice i sitne malverzacije. Možda D.V. (neka se sam prepozna u četiri pobede u dve sezone) nauči nešto od ovih momaka. Godine nisu bitne, bitno je ZNANJE. A ta generacija je to imala i još uvek ima. To i danas pokazuju.

НАША СУПЕРЛИГА

2006-04-13T20:11:00.000+02:00

Коначно!!!!!

What about knicks?

2006-04-13T14:34:00.000+02:00

Read here

Први шампиони

2006-04-12T13:35:00.000+02:00

Да ли је други плеј шампиона спреман да буде први плеј репрезентације?

Tuesday news

2006-04-11T07:45:00.000+02:00

NBA:
Paying Peja
Players of the week
Jinxed rockets
Derby?
Kiki's Title

UC:
Hemofarm where are thou?

SSL:
Novi početak

Weekly review

2006-04-10T11:32:00.000+02:00

nba: shawn kemp, indiana & s.gamba
sp of the day: N.Krstić 20p 11r 3bs 1a
greece: silni PAO
spain: Boža - Peras 2:1

Još jedna propuštena prilika

2006-03-28T22:55:00.000+02:00

Aris-Hemofarm (-5)
Izgleda da Grčka i polufinale postaju kamen spoticanja za Hemofarm. Danas malo veći i protivnik i hala ali ishod isti, polufinale maksimum. A zašto? Pa odgovor na pitanje će
zavisiti od ugla posmatranja. Iz mog ugla to je neiskustvo. Može zvučati čudno ali čini mi se da je tako. Neiskustvo tima kao celine. Prošle godine su poklekli pred atmosferom mnogo manje dvorane i «slabijih» navijača i čini mi se da su tu lekciju dobro savladali jer su se odlično držali pred naletima navijačkih pesama sa tribina koji su podsetili na «stara dobra vremena» grčke košarke pred kraj osamdesetih i početak devedesetih kada su Aris i Paok vladali Grčkom, a nezaboravni Nikos Galis neverovatnim skok šutem punio koševe evropskih klubova. I u ovom velikom trenutku za Aris Nikos je bio tu, na tribinama. A na terenu Hemofarm siguran 38 minuta i onda zaista početničkim greškama onih koji bi trebali da su najiskusniji (čitaj stranci) Hemofarm je sam sebe izbacio. Kako nazvati ako ne neiskustvom (možda strah) poteze Wright-a koji je tri puta u drugom poluvremenu klizao i padao po parketu ili ispucavanje Conley-a u predposlednjem napadu. Najbolnije je to što kada je trebalo «stati na loptu» to nije imao ko da učini. Najbolje se to videlo posle finalnog pada Wright-a na licu Luke Pavićeviće koga je uhvatila kamera, kao da je izraz lica govorio «eh da sam ja u igri». Povrh svega amerikanci u tim trenutcima nisu delili loptu ni sa kim, a bilo je kome da se doda. Milenko Topić i Zlatko Bolić u tim trenutcima nisu videli loptu. E to je to neiskustvo. Ne ići na najiskusnije u završnim trenutcima. Ali to su amerikanci i njihova želja za egzekucijom na kraju i famama zvezda po završetku. Od zvezda je ostala samo prašina. Za kraj još samo par činjenica: Hemofarm očajan sa linije bacanja oko 60%, da je bilo oko 75% do 80% sigurna pobeda; treća završnica u Evropi koju Hemofarm gubi (Finale Kupa Koraća pre par godina i dva polufnala ULEB kupa) ali i pored toga naš najuspešniji klub u Evropi (Čini se da je vreme za EROLEAGUE which means TITULU)
P.S. za fanove: da li ste primetili mrežice od lanca zalivene u neku vrstu plastike u solunskoj dvorani?
Statistika: www.ulebcup.com